EVO ZAŠTO NAM VREME SVE BRŽE LETI KAKO STARIMO Naučnici dali odgovor na pitanje: OTKRIVENO I KAKO DA "USPORIMO" SAT

Svi smo to primetili - kada smo bili deca, čekanje od sat vremena da počne omiljena TV emisija delovalo je kao čitava večnost. Međutim, kako starimo, sve deluje kao da je ubrzalo i vreme prolazi mnogo brže. Da li je ovo samo iluzija ili postoje pravi, naučni razlozi zašto vreme naizgled ubrzava sa godinama?

Postoji popularna matematička teorija koja kaže da nam svaka godina deluje kraće jer čini manji procenat našeg celokupnog života - za nekoga ko ima 20 godina, jedna godina je 1/20 njegovog života, dok je za osobu od 67 godina ona samo 1/67 deo života. Ipak, stručnjaci se ne slažu sa ovom teorijom, jer bi to značilo da smo "polovinu" života, prema sopstvenom opažanju, proživeli već do šeste godine. Pravi razlozi su zapravo skriveni u biologiji našeg mozga.

Starijima unutrašnji sat kuca drugačije

Kako bi se testirala percepcija vremena, sproveden je zanimljiv eksperiment na "Venice Beach" u kom su učestvovale starije i mlađe osobe. Zadatak je bio jednostavan – bez brojanja i gledanja na sat, trebalo je da kažu kada misle da je istekao jedan minut. Gde god u svetu da se izvede ovaj eksperiment, rezultati su isti: mlađi ljudi mere vreme veoma precizno (najčešće oko minut i dve sekunde), dok stariji drastično precenjuju prolazak vremena.

Jedan stariji učesnik je mislio da je prošao minut, a zapravo se šokirao kada je čuo istinu: "Zar je prošao minut? Mislio sam da sam mnogo bliže, a zapravo je bilo minut i 47 sekundi, skoro puna dva minuta!".

Naučno objašnjenje za ovo je fascinantno. Kako starimo, brzina kojom naši neuroni prenose signale opada.

- Ovu brzinu aktivacije možemo posmatrati kao neku vrstu unutrašnjeg sata. Ako taj unutrašnji sat usporava, to bi učinilo da sve ostalo, odnosno spoljašnje vreme, izgleda kao da ubrzava - navodi se u objašnjenju ovog fenomena.

Zašto deci dan traje kao godina?

Naš osećaj za vreme, takozvana hronocepcija, jedna je od najosnovnijih funkcija mozga i nastala je rano u evoluciji, o čemu svedoči i podatak da pacovi bez delova mozga zaduženih za složeno razmišljanje i dalje mogu precizno da tempiraju 40 sekundi.

Međutim, naš mozak ne beleži uvek vreme savršeno verno. Subjektivni osećaj trajanja nečega snažno je povezan sa količinom energije koju mozak u tom trenutku koristi. Tu dolazimo do dece - potrošnja energije u mozgu dostiže vrhunac oko pete godine života.

- Deca troše neverovatnih 66% energije u stanju mirovanja samo na rad mozga. To je zato što im je gotovo sve novo, pa mozak zbog tih novih iskustava mora da troši mnogo više energije, što barem delimično objašnjava zašto im vreme protiče sporije - ističu stručnjaci.

Sa druge strane, odrasli su stalno u rutini. Kada smo nečim duboko zaokupljeni, gledamo dobar film ili igramo sport, nalazimo se u takozvanom "flou" stanju (stanju toka), ne primećujemo prolazak vremena i ono nam u trenutku deluje kraće.

Najveći paradoks: Kako zaista da "usporite" vreme?

Ako zaista želite da usporite vreme, nauka ima pomalo ekstreman i neprijatan recept: izlažite se strahu ili dosadi. Studije su pokazale da ljudima koji se plaše paukova 45 sekundi gledanja u ovu životinju deluje znatno duže, a slično je i sa skakanjem iz aviona padobranom. Takođe, kada nam je dosadno i samo čekamo, naš fokus je isključivo na prolasku vremena, pa se trenuci otežu unedogled.

Tu leži veliki vremenski paradoks. Odmori i putovanja nam u trenutku deluju kao da su proleteli, ali kada ih se prisećamo, deluju nam kao da su trajali veoma dugo.

- To se dešava zato što ste imali mnogo novih iskustava i mozak je formirao mnoštvo uspomena. Mozak sudi o dužini tog odmora na osnovu broja formiranih sećanja. Svi ti noviteti znače mnogo sećanja, pa nam se čini da je trajalo dugo, iako je u datom trenutku proletelo - objašnjeno je u analizi.

Ako želite da vam vreme teče sporo, možete se izlagati neprijatnim situacijama, ali možda je najbolji opis ovog fenomena dao slavni Albert Ajnštajn: "Stavite ruku na vrelu ringlu na minut i delovaće vam kao sat vremena, ali sedite pored lepe devojke sat vremena i delovaće vam kao minut."

Izbor o tome kako želite da vaš život izgleda i koliko "brzo" da prolazi, na kraju je ipak samo vaš.

POGLEDJATE I - Čuveni neurolog tvrdi da se ljudi koji LEPO STARE pridržavaju 5 KLJUČNIH NAVIKA: Mozak ostaje vitalan, a starenje se usporava

Većina ljudi veruje da se mozak nakon odraslog doba više ne menja, osim u slučaju bolesti ili povreda. Ipak, neurolog dr Majid Fotuhi ističe da savremena istraživanja pokazuju suprotno - mozak ima sposobnost da se menja, prilagođava i ostane vitalan čak i u starijim godinama.

Neurolog objašnjava da su za naše kognitivne sposobnosti posebno važni hipokampus i moždana kora (korteks). Loše životne navike, poput nezdrave ishrane, nedostatka fizičke aktivnosti i hroničnog stresa, mogu značajno smanjiti ove delove mozga.

S druge strane, pozitivne promene u načinu života mogu dovesti do njihovog rasta i jačanja. Dr Fotuhi navodi da su kod njegovih pacijenata poboljšanja bila vidljiva već nakon 12 nedelja i toliko su bila izražena da su se mogla uočiti i na snimcima magnetne rezonance.

Prema njegovim rečima, ljudi koji uspevaju da uspore starenje i očuvaju mentalnu vitalnost imaju nekoliko ključnih navika.

Fizička aktivnost

Redovno kretanje ima direktan uticaj na mozak. Fizička aktivnost podstiče rast hipokampusa i stvaranje novih neurona, proces poznat kao neurogeneza. Već nakon nekoliko meseci intenzivnijeg vežbanja mogu se primetiti promene u funkciji i strukturi mozga. Zato je redovno vežbanje jedan od najvažnijih faktora za očuvanje mentalnog zdravlja.

Kvalitetan san

San nije pasivan proces - naprotiv, tokom sna mozak aktivno "čisti" štetne materije. Dr Fotuhi objašnjava da se tokom dubokog sna iz mozga uklanjaju otpadni produkti, uključujući i amiloid, koji se povezuje sa Alchajmerovom bolešću. Ako spavamo manje od šest sati, ovaj proces nije dovoljno efikasan, što može dovesti do upala i smanjenja hipokampusa.

Pravilna ishrana

Ishrana ima ogroman uticaj na zdravlje mozga. Hrana bogata transmastima, šećerima i visoko prerađenim sastojcima podstiče upalne procese u organizmu, što negativno utiče i na mozak. Dr Fotuhi naglašava da "hrana može biti lek", te preporučuje ishranu bogatu voćem, povrćem i mahunarkama, uz dovoljan unos vode i izbegavanje nezdravih namirnica.

Upravljanje stresom

Hronični stres je jedan od najvećih neprijatelja mozga. Ljudi često imaju tendenciju da razmišljaju o najgorim mogućim scenarijima, što dodatno pojačava stres. Dr Fotuhi ističe da je ključno kako reagujemo na stresne situacije - umesto stalnog žaljenja, važno je preuzeti odgovornost i tražiti rešenja. Promena načina razmišljanja može značajno ublažiti negativne posledice stresa, koji ujedno narušava i kvalitet sna.

Aktivno korišćenje mozga

Mozak funkcioniše poput mišića - što ga više koristimo, to je snažniji. Ako prestanemo da učimo i izbegavamo mentalne izazove, dolazi do njegovog slabljenja. Zato je važno stalno ga "trenirati" - učenjem novih veština, rešavanjem problema i izlaskom iz zone komfora. Ovakve aktivnosti podstiču sposobnost mozga da se menja i prilagođava.

Bonus video

(Espreso/Blic žena)